ISTORIJAT PROCESA LEGALIZACIJE ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA

Proces legalizacije, odnosno regulisanje uslova držanja zaštićenih vrsta ptica u Srbiji traje već skoro deceniju! Najpre Savez organizacija za zaštitu i odgoj ptica Jugoslavije, zatim Savez organizacija za zaštitu i odgoj ptica Srbije i Crne Gore a poslednjih godina pod novim nazivom Srpka Ornitološka Federacija (SOF) svo ovo vreme, sa manje više uspeha, pokušava da pokrene stvari sa mrtve tačke i zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (kako je danas pun naziv ovog Ministarstva) pravno uobliči ovu oblast društvenog života.

Prva nada za rešavanje ovog problema bilo je potpisivanje CITES konvencije krajem 2001. godine. Nažalost i pored najave da će se u roku od dve godine popisati zatečeno stanje zaštićenih vrsta i da se posle toga krene sa legalnim odgojem, sve se svelo na neaktivnost CITES kancelarije, koja se bavila samo kontrolisanjem uvoza i izvoza zaštićenih vrsta flore i faune, ali ne i ovim fundamentalnim zadatkom.

Pre 5-6 godina, posle donošenja Zakona o zaštiti životne sredine, Savez je uradio popis jedinki i odgajivača zaštićenih vrsta ptica sa akcentom na ptice faune Evrope pa se po dogovoru sa nadležnima planiralo pokretanje izrade Pravilnika za regulisanje ove oblasti, pre svega o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja ptica, ali zbog nedostatka osnovne zakonske regulative (prvenstveno Zakona o zažtiti prirode i Zakona o dobrobiti životinja) a i čestih izbora koja su sa sobom uvek povlačili i smene rukovodećih kadrova i nadležnih službenika, i pored ogromnog truda čelnih ljudi u Savezu nije bilo značajnih rezultata. Nažalost, sve se svodilo samo na inicijative koje su inicirane na godišnjim skupštinama Saveza gde su mnogi delegati sa pravom tražili da rukovodstvo pokuša pokrenuti stvari u pravcu regulisanja odgoja i da se po uzoru na zapadne zemalje i naše susede – gde je ova oblast regulisana na zadovoljstvo i Države i odgajivača – nađe kompromisno rešenje. Iako je Predsedništvo S.O.F-a konstatno insistiralo da se započne izrada pravilnika i svih potrebnih zakonskih regulativa, na drugoj strani, pre svega u navedenom Ministarstvu, nije bilo sluha za rešavanje ovog, za nas izuzetno značajnog problema.

Godine 2009. usvajanjem Zakona o zaštiti prirode i Zakona o dobrobiti životinja stekli su se preduslovi za donošenje potrebnih podzakonskih akata (pravilnika) za rešavanje svih spornih stvari koja se tiču držanja i gajenja svih zaštićenih vrsta flore i fauna, mada navedeni zakoni regulišu neke osnovne uslove držanja zaštićenih vrsta životinja, odnosno ptica. Tada je u Ministarstvu formiran radni tim sastavljen od eksperata za ovu oblast, koji je imao zadatak da pripremi pravilnike i vrši konsultacije sa zainteresovanim organizacijama, pa tako i sa S.O.F-om.

Prvi pravilnik koji je donet, a reguliše ovu oblast, je Pravilnik o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenim vrstama koji je stupio na snagu u decembru 2009. godine. Pored toga što reguliše promet, u svojim odredbama reguliše i uslove uzgoja i veštačkog razmnožavanja zaštićenih vrsta. Dodaci, odnosno prilozi ovog Pravilnika precizno određuju i grupišu vrste po stepenu zaštićenosti.

Sledeći Pravilnik koji je usvojen januara 2010. godine je Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. On, u članu 7. stav 9 daje mogućnost da se strogo zaštićene vrste mogu gajiti u komercijalne svrhe (naravno uz određena uslove).

U martu iste godine izrađeni su formulari koje treba popuniti prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za gajenje zaštićenih vrsta. Tako da su se delom stekli uslovi za legalno gajenje zaštićenih vrsta flore i faune, pa tako i zaštićenih vrsta ptica. Ali, na žalost, uslovi koje treba ispuniti su za većinu naših odgajivača i dalje nemogući, jer se u zahtevima traže dokazi o zakonitom sticanju, a to ogromna većina odgajivača nema, pošto ranije ova oblast nije bila regulisana, odnosno mnoge jedinke su kod odgajivača još iz vremena kada ovi uslovi nisu postojali pa je ponovo konstatovano da je preduslov za početak ovog procesa Popis zatečenog stanja (odnosno legalizacija odgajanih jedinki).

Formulari se primenjuju od 8. juna 2010.godine.
Međutim, podnošenje Zahteva bez dokaza o zakonitom sticanju primeraka zaštićenih vrsta ili sa nepopunjenim svim rublikama, kako je navedeno u njemu samom povlačilo bi odbacivanje zahteva. Opet smo se našli u ćorsokaku!

Na naše insistiranje, u Ministarstvu je shvaćen ovaj problem, ali i dalje nije rešavan na pravi način. Do pomaka je došlo kada je stručni tim Ministarstva krajem aprila 2010. dao na javnu raspravu nacrt Pravilnika o uslovima držanja načinu obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu. Tada je upravni odbor S.O.F-a organizovao vanredni sastanak gde je raspravljano o predloženom pravilniku.
Sastanak je organizovan u Beogradu dana 08.05.2010, na koji su pored članova U.O. S.O.F-a, prisustvovali i eminentni stručnjaci, kao i predsednik subotičkog društva gosp. Robert Tomek. Ogroman doprinos u radu na nacrtu ovog Pravilnika, odnosno na sačinjavanju dokumenta sa primedbama, predlozima i komentarima dali su gosp. mr. Milan Paunović, gosp. Goran Sekulić i gosp. dr Gabor Mesaroš.
Pravilnik je razmatran član po član, tačku po tačku kako bi se od inače dosta loše formulisanog pravilnika napravio jedan funkcionalan dokument koji bi mogao i u praksi da zaživi. Posle višečasovnog rada dati su predlozi za promenu mnogih članova Pravilnika. Razrađeni dokument je poslat nadležnima u Ministarstvu na dalje razmatranje. Kao povratnu informaciju dobili smo da su naši predlozi za promene na mestu i da će se uzeti u obzir kao i da će naši predstavnici biti pozvani na konsultacije prilikom izrade konačne verzije ovog, za nas istoriskog, dokumenta!

Ali, ono što se dogodilo 24.11.2010. posle svega je usvajanje i objavljivanje na sajtu Ministarstva Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i jednog netransparentno sačinjenog, potpunio drugačijeg Pravilnika od onog koji je usaglašavan i načelno dogovoren.

Naravno, nikako nismo mogli da budemo zadovoljni ovim dokumentima, jer se u mnogome odstupilo od usaglašenih rešenja.

Novim Zakonom o zaštiti prirode (integralni tekst, sa izmenam i dopunama) u samostalnom članu 56. nije propisan rok od 12 meseci kako smo predložili, već je sveden na 6 iako se već tada znalo da Ministarstvo nije spremno da u tom roku okonča sve pripreme za podtupak legalizacije. To se danas pokazuje kao stvarnost.

Sa usvojenim Pravilnikom situacija je još gora. Za razliku od usaglašavanog dokumenta usvojen je bez ikakve rasprave, dakle ponovo, po dotadašnjoj praksi netransparentno, jedan potpuno drugačiji pravilnik.

Na primedbu da ovakav Prailnik nije dobar i da ima mnogo propusta i loših rešenja, pa i mnogo nelogičnosti vezanih za praktičnu primenu, Pavle Jovanović, rukovodilac radne grupe Ministarstva je, sa kojim smo uglavnom kontaktirali i kome je ovaj problem potpuno obrazložen, shativši sve istaknute nedostatke, prihvatio da održimo sastanak Sastanak je održan u Republičkom Zavodu za zaštitu prirode u Beogradu, 21.12.2010. godine, uz prisustvo 11 učesnika: iz Ministarstva, Republičkog i Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode, Prirodnjačkog muzeja, Inspekcija i S.O.F-a.

Na žalost o ovom sastanku nema tragova jer nam nikada nije dostavljen zapisnik koji je trebalo da bude polazni dokument za izmenu usvojenog Pravilnika o uslovima držanja načinu obeležavanja i evidentiranja zaštićenih (divljih) životinja u zatoženištvu.

Bez obzira na sve probleme, nerazumevanja i napore proteklih godina odgajivači zaštićenih ptica, ljubitelji avikulture u Srbiji najzad mogu da odahnu jer legalizacija može da počne, predajom Prijava za evidentiranje primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta divljih životinja u zatočeništvu sa pratećom dokumentacijom.
Samo treba imati na umu da je rok za predaju 01.06.2011.godine.

Još na samom početku procesa legalizacije, kada su činjeni prvi koraci u pravcu stvaranja zakonske regulative kao podloge koja će rezultirati dobijanjem dozvola za uzgoj primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta ptica SOF je obećao svojim članovima, pa i svim ostalim odgajivačima i ljubiteljima avikulture da će potpuno besplatno stvoriti uslove za njegovu realizaciju, organizovati društva u tom pravcu, obezbediti i distribuirati obrasce svim zaintersovanim licima, prikupljati popunjene obrasce sa pratćom dokumentacijom i organizovano ih predavati nadležnom Ministarstvu.
Na poslednjem sastanku održanom u Sremskoj Mitrovici Upravni odbor S.O.F-a doneo je odluku da u tri navrata oragnizovano preda pristigle prijave: do 30.aprila, redovne skupštine 14.maja i 25 maja, strogo poštujući rok koji ističe 1.juna 2011.godine.

Nastavljajući u pravcu relizacije procesa legalizacije odgoja, vladajući se po propisanim zakonima i podzakonskim aktima spremni smo da legalizaciju zaštićenih vrsta ptica uradimao na najbolji mogući način. U tom cilju uredništvo Avi faune i Upravni odbor S.O.F-a sačinili su poseban broj Avi faune (Sveska br. 23) isključivo posvećen legalizaciji odgoja ptica kako bi svaki član, društava za zaštitu i odgoj ptica u Srbiji, članica našeg Saveza kao najvišeg oblika organizovanja imao potpuni uvid u legislativu i obrasce i bio potpuno informisan o svemu.

Cilj ove publikacije je da svaki odgajivač u Srbiji bude upoznat sa svim bitnim detaljima vezanim za propise iz ove oblasti u Srbiji, da se upozna sa čitavom procedurom i obrascima koje je neophodno da preda radi dobijanja dozvole za uzgoj zaštićenih vrsta ptica i da dobije detaljna uputstva neophodna za realizaciju ovog procesa.

Na kraju, radi potpune informacije, treba napomenuti i ovo.
U poslednje vreme, kada je postalo izvesno da će se kompletna zakonska regulativa uraditi na najblji mogući način i omogućiti legalizacija ptica u skladu sa zahtevima S.O.F-a, pojavilo se Udruženje odgajivača ptica faune Evrope (P.P.F.E.) iz Pirota, sa uglavnom nelegalno nabavljenim pticama, stečenim izvršenjem krivičnog dela, odnosno krivolovom, koje nismo želeli da primimo u Savez, jer
– nisu u potpunosti poštovali zakone i pozakonske akte u našoj Državi iz ove oblasti;
– Statut im nije bio usaglašen sa Statutom S.O.F-a;
– promovisali su hvatanje zaštićenih ptica i izvršenje drugih krivičnih dela vezanih za ptice u prirodi -reklamirajući hvatanje mrežom, što su putem interneta prikazivali i prodavajući razne vrste klopki (automatski bezopasni kapan, turski kapan), te što su na njihovom forumu saopštavali da hvataju na stotine zaštićenih ptica dnevno;
– što su skrećući pažnju sa sebe prijavljivali legalne i poštene odgajivače ptica u Srbiji samo zato što ne žele da im se priključe, što su slali razne inspekcije ne bi li onemogućavali i sprečili održavanje izložbi ptica sa legalnim zatvorenim prstenovima odgajivača članova S.O.F-a i
– to što u samom rukovodstvu imaju osuđivanja lica za izvršenje krivičnog dela protiv zaštićenih vrsta ptica.

Ovo Udruženje opstaje samo zato što manipuliše strahom odgajivača jer u svakom tekstu kojim im se obraća u pozadini stoji pretnja: ukoliko ne uradite to onako kako vam mi kažemo bićete kažnjeni! To je udruženje zloupotrebom interneta pokušalo da sebi pripiše zasluge desetogodišnjeg rada S.O.F-a, mada postoji tek nešto više od godinu dana.

Gomila izrečenih neistina, mnogo puta ponavljana na forumu tog udruženja a i u drugim komunikacijama uspela je da dezorjentiše samo odgajivače koji nisu znali pravu istinu i koje su uspeli da zastraše. Vreme će pokazati ko je ko i da uloženi trud koji su uložili članovi i rukovodioci S.O.F-a, kroz niz godina, nikako ne može da se ospori, samo je potrebno shvatiti da nisu bitne neke fraze i neistine već odnos naših članova prema zakonodavstvu i zaštićenim pticama koji je do sada bio besprekoran i za svaku pohvalu!

Pravi odgajivači dobro znaju o kakvim se osobama i odgajivačima radi i neće biti zavedeni slatkorečivošću i izmišljotinama!

Trebalo bi istaći i to da je do sada postojala odlična saradnja na relaciji član – Udruženje – Savez, pa nema razloga da tako i ne ostane.

S poštovanjem,
Slobodan Kulić